Новости | News - IRBRS
 
Помоћ | FAQ | Контакт Ћирилицa | Latinica | English
 Чланица
 
Анкета
Како вам се допада наша нова База инвестиционих локација?
Веома је добра
Боља је од старе базе
Нема битнијих побољшања
Стара база је била боља
Не допада ми се уопште
11.09.2012  Press clipping
Хенинг Шопман: Еврозона се неће распасти

Не вјерујем у излазак Грчке из еврозоне и подјелу тог блока, поготово што Италија и Шпанија имају снажну индустрију способну да превазиђе постојеће проблеме, казао је Хенинг Шопман, генерални секретар Европског удружења јавних банака (EAPB).

Шопман је у интервјуу за "Независне" казао да су веома задовољни што је ИРБ почетком ове године постала придружени члан EAPB, која окупља 20 европских јавних банака.

"У нашем удружењу постоји 12 банака које се баве кредитирањем извоза, послом којим се бави и ИРБ", напоменуо је он.

НН: Које су конкретне користи за ИРБ од чланства у EAPB?

ШОПМАН: Предности су те да наши чланови имају могућност да размијене искуства и остваре директан контак с представницима Европске комисије и Европског парламента. EAPB члановима пружа потребне информације, лобира за њих, односно учествује у борби за интересе наших чланова и слично. Јавне банке имају своје специфичне интересе и понекад нема смисла да буду укључене у сву легислативу коју прописује Европска комисија. Примјера ради, за јавне развојне банке и агенције које финансирају извоз, као што је ИРБ, нема смисла да се прописује да морају уплаћивати у фонд за спасавање банака, јер би он могао спасавати само приватне банке, док ИРБ и остале јавне банке не могу банкротирати. Из тог разлога се боримо да се то промијени и у томе већ успијевамо.

НН: На који начин јавне банке могу помоћи привреди у превазилажењу постојеће економске кризе?

ШОПМАН: Јавне банке, нарочито оне развојног карактера, су раније у кризи биле једине банке које су давале кредите малим и средњим предузећима, с чиме се и сада наставља, јер немају превасходни задатак као приватне да праве профит. У томе лежи предност јавних банака.

НН: На који начин се јавне банке штите од кредитних ризика, који су сигурно већи него код приватних банака, управо због њихове либералније политике пласмана према привреди?

ШОПМАН: Вјерујем да јавне банке имају исте принципе за процјену ризика, али у неким случајевима су спремне да дају новац или савјете када приватне банке имају превише посла или када постоји превелики ризик. Ипак јавне банке нису толико непромишљене да одобравају луђачке кредите и апсолутно су опрезне при процјени ризика, али знају да учествују у подржавању економије, инфраструктуре и сличних ствари.

НН: Европска централна банка (ECB) најавила је откуп обвезница од презадужених држава еврозоне, што је изазвало јаке полемике унутар блока због различитих интереса држава чланица. Какво је Ваше мишљење о тој антикризној мјери?

ШОПМАН: Моје мишљење је да то не смије дозволити, јер би се на тај начин сва овлаштења налазила у рукама ECB. Европска комисија засједа 12. септембра и треба одлучити да ли ће ECB преузети послове супервизије банкарског сектора у ЕУ и мислим да је то сасвим довољна надлежност за борбу против кризе. Када је ријеч о еврообвезницама, Европска комисија мора расправљати да ли ће ECB директно давати средства банкама држава чланица или самим државама. Питање које се поставља да ли ECB може дати новац банкама. То се не смије дозволити. Лично јесам за еврообвезнице, али у том случају морамо имати фискалну унију и неку врсту европског министарства финансија које би контролисало државе чланице.

НН: Да ли је уопште могућа опстојност Европске монетарне уније без јаче централизације фискалне политике?

ШОПМАН: Сматрам да је потребан већи вид сарадње и централна супервизија банака, како то сада стоји у плановима Европске комисије, као и већа контрола појединих земаља као што су Шпанија и Италија. Не смијемо дозволити да поједине земље саме обављају контролу, јер се у супротном могу наћи пред банкротом као што је случај са Грчком. Дакле, јесам за већу централизацију у Европи.

НН: Европу је потресао и скандал са банкарским намјештањем референтне каматне стопе на лондонском финансијском тржишту - Либор. Како се то могло десити и какве су посљедице с обризом на то да је то пољуљало повјерење у банкарски сектор?

ШОПМАН: Манипулација са Либором заиста јесте скандал. Важно је, међутим, истаћи да су у њега умијешане само приватне, а не и јавне банке. Због тога сматрам да је потребно спровести већу контролу приватних инвестиционих банака, те би требало одвојити послове инвестиционог банкарства од стандардних банкарских послова.

НН: Какво је Ваше мишљење о будућности еврозоне, а самим тим и заједничке монете - евра, с обзиром на то да постоје све гласнији коментари да тај блок чека подјела на сјеверни и јужни дио?

ШОПМАН: Искрено не вјерујем у Европску унију са двије брзине и подјелу еврозоне. Лично вјерујем да ће евро бити довољно јак да преживи и да Грчка неће изаћи из еврозоне, док Италија и Шпанија имају јаке индустрије и биће способне да превазиђу проблеме и остану у еврозони.

Извор: Независне новине

 

 

Претрага новости





 
   
Copyright © Инвестиционо-развојна банка Републике Српске. Сва права задржана.