Елементи и структура развојне помоћи ЕУ постаје јаснија, ако се погледа организација извршног тијела ЕУ, тј. Европске комисије (ЕК). ЕК, или просто речено „Влада ЕУ“ има своја „министарства“ у виду Генералних директората (DG - Directorates General).

Од интереса за БиХ су сљедећа два DG-a:

►Development and Cooperation – EuropeAid (DEVCO) je DG одговоран за дизајн развојне помоћи ЕУ и њену имплементацију кроз програме и пројекте у цијелом свијету .

Иако је у нашој јавности устаљен термин „фондови ЕУ“, тако нешто се не користи у вокабулару ЕУ у смислу развојне помоћи ЕУ. Оно на шта се код нас заправо односи погрешна референца „фондови ЕУ“ јесу „ програми ЕУ“. Заправо, кључни фонд ЕУ одакле потичу финансијски ресурси за развојну помоћ ЕУ јесте буџет ЕУ. Мањи дио укупних средстава се обезбјеђују од фонда ERDF (European Regional Development Fund).

Инструменти

Развојна помоћ коју ЕК издвоји из буџета ЕУ се даље обликује у облику инструмената. Инструменти, за разлику од фондова, имају тачно назначен рок трајања и јасно су фокусирани на одређену појаву, процес и територију. Нпр. инструмент IPA је фокусиран на земље у процесу придруживања, а трајао је у периоду 2007-2013, односно нови буџетски период обухвата раздобље 2014-2020 и служи да циљне земље припреми за унапређење у виши статус у процесу придруживања ЕУ (потенцијални кандидат - кандидат - стални члан).

Буџет ЕУ

ЕУ има вишегодишњи буџет. Заправо, у овом контексту, ЕУ користи израз „финансијска перспектива“, гдје пројектује буџет на седмогодишњи период (актуелно раздобље је 2014-2020). Оно што је битно за развојну помоћ ЕУ, односно за БиХ, јесте да исти вишегодишњи период (финансијску перспективу) прати и „Програмски период“.

Програмски периоди 2007-2013 и 2014-2020

Ови временски интервали су цјелине у оквиру које се дизајнира комплетна развојна помоћ ЕУ. Дакле, креирају се финансијски и концептуални пакети, инструменти и на крају – програми за додјелу развојне помоћи. ЕК користи територијалну категоризацију за формирање посебних цјелина у односу на пакете и инструменте. Слиједе два алата карактеристична за овај програмски период:

► Инструмент за претприступну помоћ (IPA)

Тренутни корисници IPA су Албанија, Босна и Херцеговина, БЈР Македонија, Исланд, Косово* (у складу са УН Резолуцијом 1244), Црна Гора, Србија и Турска. По први пут у историји ЕУ, од 1. јануара 2007, сва  претприступна помоћ ЕУ је канализована кроз јединствени, уједињени инструмент. Самим тим, IPA је један елегантан и једноставан оквир који садржи сву развојну помоћ потребну једној земљи - на путу да постане земља кандидат или пуноправна чланица ЕУ (да изгради своје људске, техничке, оперативне и институционалне капацитете, неопходне за функционисање у систему ЕУ). 

Детаљније информације о IPA 2007-2013 и IPA II 2014-2020 могу се наћи на интернет страници ЕУ посвећеној проширењу (линк) као и на страници Дирекције за европске интеграције БиХ (линк). 

► Пакет инструмената: ENPI, EDF, DCI, EIDHR, IfS, NSCI

За програмски период 2007 – 2013, ЕУ је усвојила потпуно нови пакет од шест инструмената. Поједини инструменти из овог пакета су територијално ограничени:
• European Neighbourhood and Partnership Instrument (ENPI) је углавном намијењен земљама бившег СССР.
• European Development Fund (EDF) се односи на земље Африке, Кариба и Пацифика.
• Development Co-operation Instrument (DCI) је углавном за земље Латинске Америке, Азије и Блиски Исток.

Остали инструменти имају пуно шири територијални дијапазон, практично планетарни:
• European Instrument for Democracy & Human Rights (EIDHR);
• Instrument for Stability (IfS);
• Nuclear Safety Co-operation Instrument (NSCI).

Од инструмената у пакету, једино EIDHR се односи и на БиХ. 

Напомена: Интересантно је да European Development Fund (EDF), иако у свом називу има ријеч „fund“, заправо представља инструмент, јер има „рок трајања“ од 6-8 година. Тренутни EDF је десета итерација (до сада је инструмент увијек обнављан).

Оквирни финансијски план ЕУ за 2014-2020 може се погледати на овом линку. 

Инструменти независни од Програмског периода 

Ови инструменти су постојали прије и функционишу независно од „Програмског периода", а самим тим независно од IPA-e:

► Изградња институција

Изградња институција је процес помагања земљама да развију: структуре, стратегије, људске ресурсе и вјештине управљања, како би ојачали њихове економске, социјалне, регулаторне и административне капацитете. У оквиру ове (кровне) кованице, налазе се укупно три инструмента:
• TAIEX
• Twinning
• SIGMA

Конкретно, ова помоћ усмјерена је нa:
• имплементацију acquis communautaire (легислативе ЕУ) и припрему за учешће у креирању  политика ЕУ;
• испуњавање Копенхагенских политичких критерија:
   - стабилност институција као гарант демократије
   - владавина закона
   - људска права
   - поштовање и заштита мањина

Интересантно је да процес „Изградња институција", а самим тим и инструменти унутар њега, покрива много веће територијално подручје (Западни Балкан, нове чланице ЕУ Бугарска и Румунија, затим неке државе из бившег СССР итд.).

Такође, земље чланице ЕУ су директно укључене у процес, односно у имплементацију инструмената (институције из циљних држава процеса "Изградња институција", имају могућност да сарађују са институцијама из ЕУ).

Бесповратна помоћ предвиђена јавним позивом, додјељује се у комадима, тзв. „грантовима“. Један успјешан апликант, може добити један грант (изузетак су јавни позиви који садрже LOT-ове, гдје један апликант може добити по један грант из сваког LOT-a).

Апликант може бити правно лице (субјект или конзорцијум субјеката) или, у ријетким програмима (типа Erasmus Mundus), физичко лице.

Апликанти конкуришу на јавни позив пројектним приједлогом, односно први резултат конкурса (након завршене процедуре избора) су генерисани пројекти. Ти пројекти су одабрани, јер (према ЕК) имају највише изгледа да остваре циљеве јавног позива.