Инвестирајте у Републику Српску | Invest in the Republic of Srpska - IRBRS
 
Помоћ | FAQ | Контакт Ћирилицa | Latinica | English
 Чланица
Инвестирајте у РС
Анкета
Како вам се допада наша нова База инвестиционих локација?
Веома је добра
Боља је од старе базе
Нема битнијих побољшања
Стара база је била боља
Не допада ми се уопште

ЗАШТО ИНВЕСТИРАТИ У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ: Позитиван однос према СДИ

 

Реформа пословног окружења 

Гиљотина прописа

Република Српска је већ направила значајан корак у обезбјеђењу квалитетног регулаторног оквира, тиме што је током 2006. године прва на Балкану спровела пројекат „Гиљотина прописа“ на републичком нивоу, када су у питању формалности, а 2007. године спровела је једина у региону и гиљотину инспекцијских поступака и предмета контроле и том приликом је 60% инспекцијских контролних радњи елиминисано као непотребно. Економском анализом утврђено је да су пројектом „Гиљотина прописа“ (која се односила на формалности) остварене уштеде од 23.000.000 КМ на годишњем нивоу и то директне уштеде од 3.270.233 КМ и индиректне уштеде од 19.700.000 КМ. Бања Лука, Бијељина, Добој, Вишеград, Модрича, Нови Град и Зворник су извршили процес поједностављења процедура и побољшања услуга за пословне субјекте и грађане кроз реализацију пројекта „Гиљотина прописа на локалном нивоу“. Економском анализом ове „локалне гиљотине“, утврђено је да су остварене уштеде од 32.000.000 КМ на годишњем нивоу у наведеним општинама.  
 

Стратегија регулаторне реформе и увођење процеса процјене утицаја прописа у Републици Српској за период од 2012. до 2015. године 

Народна скупштина Републике Српске је у марту 2012. године усвојила Стратегију регулаторне реформе и увођење процеса процјене утицаја прописа у Републици Српској за период од 2012. до 2015. године. Кључни елемент ове стратегије јесте увођење процјене утицаја прописа (ПУП), како би се анализирали вјероватни ефекти нове регулативе, односно регулаторних промјена, али и постојеће регулативе - а заснива се на низу корака којима се на аналитички и систематичан начин даје одговор на питање да ли ће нови пропис или измјена постојећег прописа имати позитиван или негативан утицај на економију, друштво и заштиту животне средине. Стратегијом су предвиђена три стратешка циља: лакше и једноставније пословање у Републици Српској, увођење процеса процјене утицаја прописа у правни систем Републике Српске, те јачање институционалних капацитета за провођење регулаторне реформе. 
 

Формирање Савјета за стране инвеститоре Републике Српске 

У 2011. години, као савјетодано тијело Владе Републике Српске, формиран је Савјет за стране инвеститоре РС.

У саставу Савјета налазе се представници постојећих страних инвеститора, представници Министарства за економске односе и регионалну сарадњу, Министарства финансија, Министарства индустрије, енергетике и рударства, Привредне коморе, градова Бања Лука и Источно Сарајево, те општина Приједор, Добој, Бијељина и Требиње.

Главни задатак Савјета је да анализира пословно окружење Републике Српске и предлаже мјере за његово унапређење.

(Опширније у Закону о измјенама и допунама Закона о страним улагањима 52/11)

 

Реформа регистрације предузећа

У 2013. години, Влада Републике Српске је предузела свеобухватне реформе регистрације предузећа, како би се постигли сљедећи резултати:

  • Смањити потребно вријеме регистрације, или број дана, од 21-23 на 3 дана
  • Смањити број процедура са 11 на 5 процедура
  • Смањити трошкове покретања пословања што је могуће више (што би требало да износи 350 КМ – 175 евра )
  • Увести one-stop-shop систем
  • Успоставити јединствени регистар свих предузећа (правна и физичка ) на једном мјесту

One-stop-shop систем (једношалтерски систем за регистрацију пословних субјеката) у Републици Српској, почео је са радом у понедјељак 2. децембра 2013. године.

 

Брза регистрација занатско-предузетничке дјелатности

У слиједећим општинама омогућена је брза регистрација занатско-предузетничке дјелатности у року од само један дан: Лакташи, Мркоњић Град, Град Источно Сарајево (општине: Пале, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Соколац и Трново), Зворник, Билећа, Вишеград, Невесиње, Челинац и Ново Горажде. У циљу убрзања и поједностављења процедуре регистрације пословања већина општина у РС је покренула процес успоставњаља “first stop shops” или неке врсте инфо-пултова гдје инвеститори могу добити релевантне информације о регистрацији пословања. Општине које су завршиле овај процес су: Бањалука (град), Шипово, Источна Илиџа и Приједор. 

 

Јасно опредјељење Владе за наставак структурних реформи

  • До 17.03.2016. године, укупно је приватизовано 722 предузећа
  • Поједностављена је пореска регулатива (за више информација погледати: Стимулативна пореска политика).
  • Олакшана је процедура стечаја (Службени гласник РС, број 16/16, Закон о стечају) - Стечајни поступак ће се окончати у року од годину дана, а у сложеном случају у року од двије године.
  • На основу нове регулативе (Закон о задуживању, дугу и гаранцијама - Сл. гласник РС, 30/07 и 29/10) општине су почеле са издавањем обвезница у 2008. години.
    Када су биле у питању муниципалне обвазнице, ИРБРС је од 01.01.2007. до 28.11.2013. године купила обвезнице сљедећих градова и општина: град Бања Лука, општина Бијељина, општина Градишка, општина Источни Стари Град, општина Костајница, општина Лакташи, општина Нови Град, општина Брод, општина Кнежево, општина Котор Варош, општина Лопаре, општина Петрово, општина Шипово, општина Осмаци, општина Србац, општина Трново, општина Шамац.
    Укупна вриједност је износила 58.368.200 КМ.
          

Јавно-приватно партнерство

Влада Републике Српске је већ ушла у реализацију или у фазу планирања великих инвестиционих пројеката са страним инвеститорима из области: инфраструктуре (изградња мреже аутопутева кроз Републику Српску); енегрије (термо и хидро) и туризма. Закон о јавно-приватном партнерству у Републици Српској којим се уређује предмет, начела, начини, облици и услови под којим се може остварити јавно-приватно партнерство као облик удруживања ресурса, капитала и стручних знања ради изградње, санације и одржавања инфраструктуре усвојен је у јуну 2009. године (Службени гласник РС, број 59/09, 63/11).

Погледати и: Уредбу о поступку реализације пројеката јавно-приватног партнерства у Републици Српској (Службени гласник РС, број 104/09 и 62/12).

Јавни партнер може бити:

- Република Српска, односно Влада Републике Српске путем надлежног министарства
- јавна установа коју оснива Влада,
- јавно предузеће у већинском власништву Републике Српске,
- јединице локалне самоуправе, односно општине и градови,
- јавне установе коју оснивају јединице локалне самоуправе и
- јавна предузећа у већинском власништву јединица локалне самоуправе.

Учешће јавног партнера може бити у облику улога у стварима, правима или новцу кроз плаћање редовне накнаде приватном партнеру за његове услуге. Ствари и права која чине улог јавног партнера могу бити: давање земљишта у закуп приватном партнеру, концесија, право грађења, право службености, те пројектна документација коју приватни партнер прихвата, уз обавезно поштивање прописа који уређују право располагања и обавезе.

Предмет јавно-приватног партнерства може бити изградња, коришћење, одржавање и управљање или реконструкција, коришћење, одржавање и управљање имовине у сврху задовољавања јавних потреба у областима:

- ваздушног, друмског, ријечног и жељезничког саобраћаја са припадајућим инфраструктурним објектима,
- образовне, културне и спортске инфраструктуре,
- здравствене инфраструктуре,
- комуналне инфраструктуре,
- информационо-комуникационе инфраструктуре,
- иновационо-предузетничке инфраструктуре,
- управљања еколошким и чврстим отпадом и
- другим областима од интереса за Републику и јединице локалне самоуправе.

 

 

Требате још информација?

Пошаљите своје питање >>

Позовите нас >>

 
   
Copyright © Инвестиционо-развојна банка Републике Српске. Сва права задржана.